Htela sam napisati nesto o sebi. I njemu. Ustvari mogla bih mu reci, ali se na kraju uvek posvadjamo. Pa se iznova pomirimo. Ali ostane nekad, poneka rana, koja samo vremenom prodje i onda ispocetka.
Priznajem, jesam se malo promenila. Toliko sam se trudila (Bar ja tako mislim) jer mi se cinilo da nikad nisam bila dovoljno dobra. Bar nikad za to nisam dobila neko priznanje. Ustvari, ne treba mi to zbog samog osecaja da On to ceni, nego da bi sve imalo smisla. Nisam imala sa kime razgovarati. Mala deca, puno obaveza, stalno neka frka,trka.  I onda internet. Hiljadu i jedna mogucnost... Ispricati se sa potpunim strancima. Jednom sam samo to pokusala. Nasao mi je tudju mail adresu i od toga napravio celu frku. Njega ovo bas sve ni ne interesuje. Ali da bi bio u korak samnom i on pokusava da se opusti uz komp. Ne shvata sta mene to toliko interesuje ovde. Ni sama ne znam. Ponekad cini mi se da zivim kroz neke tudje price. Sve ovo oduzima mi previse vremena i energije. To On kaze. I znam da je u pravu. Ali mene ovo tako relaksira. I "navukla" sam se.

Treba da idemo na bazen.. evo deca mi po kuci prave haos, a ja kuckam. On spava. ne znam gubimo li zaista ovako vreme?

I volim ga, valjda to zna?