Htela sam nesto o depresiji, kako me ovih dana, nekako blago hvatala. Ako je neko optimista, to sam ja mislila za sebe. Nikad nisam dugo neraspolozena, ni u tom stanju besmisla. A danas, bas me nekako "stislo". I tu, ovako neraspolozena, pocela razgovor sa muzem. Malo , po malo i nekako depresija- otisla! Eh, volim kada se tako sve dobro zavrsi. Mada svaki nas dan, je novi izazov. Nekad osecam da se ne radujem kao pre i to me pomalo plasi. Ustvari, najvise me plasi prolaznost. Sada ce poceti ova frka oko praznika, svo to uzbudjenje, koje je velikim delom samo farsa. Pitam se koliko se ljudi danas istinski raduje? I koliko uzivamo u zivotu uopste?

Onako bas da nam sve dobro ide i da smo u stanju podneti i srecu i tugu? Valjda je lakse, ako imamo sve to sa kime da podelimo. Nadam se da svi imamo?

Pozdravlja vas Ofrlje!